Šta je održivi turizam?
Ne tako davne 1950. godine, godišnje je u svetu putovalo 50 miliona ljudi. Već 1980. godine ova brojka se popela na 278 miliona, 1995. godine na 527 miliona, dok je u 2016. godini na međunarodne destinacije putovalo 1,18 milijardi turista. Očekuje se da će se do 2030. godine broj godišnjih putnika popeti na 1,8 milijardi.
Ovoliko povećanje broja ljudi koji posećuju turističke destinacije svakako ostavlja trag na njima, kako pozitivan tako i negativan. Mnoge svetske destinacije osećaju negativne posledice turističkog razvoja i zato se sve više priča o održivom turizmu. Ali šta on tačno predstavlja?
Održivi turizam je vrsta turizma koja u potpunosti preuzima odgovornost za sve sadašnje i buduće ekonomske, društvene i ekološke uticaje koje ostavlja na destinaciju, uz identifikovanje i ispunjavanje potreba turista, turističke industrije, prirodne sredine, domaćina i njihovih zajednica.
Uputstva za razvoj održivog turizma su primenjiva na sve forme turizma na svim vrstama destinacija, uključujući i masovni turizam i brojne turističke segmente i niše. Principi održivosti odnose se na ekološke, ekonomske i društveno-kulturne aspekte razvoja turizma, a da bi se zaista postigla dugoročna održivost, potrebno je uskladiti ove tri dimenzije.
Održivi turizam treba da optimalno koristi prirodne resurse koji predstavljaju ključni element u razvoju turizma, ali da ne ugrožava esencijalne ekološke procese i pomaže da se očuvaju prirodno bogatstvo i biodiverzitet. On poštuje društvenu i kulturnu autentičnost domaćina i njihovih zajednica, nastoji da očuva i promoviše njihovu materijalnu i nematerijalnu baštinu i tradicionalne vrednosti i doprinosi interkulturalnom razumevanju i toleranciji.
Održivi turizam radi na uspostavljanju dugoročnih turističkih saradnji, koje donose (ravnomerno raspoređenu) društvenu i ekonomsku korist svim učesnicima, što uključuje sigurne stalne poslove za lokalno stanovništvo i programe koji se bave rešavanjem društvenih problema i smanjenjem siromaštva.
Da bi održivi turizam mogao da se razvija, potrebno je aktivno angažovanje svih aktera i zainteresovanih strana, kao i odlučna politička podrška. Razvoj održivog turizma je kontinuiran proces i zahteva stalan nadzor, praćenje uticaja turizma na destinaciju, uvođenje preventivnih mera za sprečavanje negativnih uticaja i korektivne mere, ukoliko su one potrebne. Naravno, kao i u svakoj drugoj vrsti turizma, veoma je važno održati visok nivo zadovoljstva turista i pružiti im autentično iskustvo. Ali pored toga, putnici se informišu o problemima održivosti turizma i o tome kako oni mogu da daju svoj doprinos i podrže njegov razvoj.
Turizam baziran na prirodnim resursima
Prirodni resursi predstavljaju jedan od najvažnijih resursnih kategorija razvoja ekonomskih aktivnosti. Kako turizam predstavlja jednu od najbrže rastućih privrednih grana poslednjih decenija, a imajući u vidu da on prevashodno zavisi od raspoloživosti i kvaliteta prirodnih resursa područja u kojima se razvija, održivo korišćenje prirodnih resursa nameće se kao jedan od ključnih izazova saveremenog razvoja turizma, kako na globalnom, tako i na nivou pojedinih destinacija. U prethodnim periodima razvoja turizma, naročito u drugoj polovini prošlog veka, nije se vodilo računa o prirodnim resursima, već su oni bili posmatrani samo kao sredstvo stvaranja turističkog proizvoda. Područja Srbije i Crne Gore poseduju očuvan potencijal prirodnih resursa, koji može biti značajna osnova budućeg razvoja turizma. To se naročito odnosi na planinska područja, koja poseduju raznovrstan i uglavnom nenarušen potencijal prirodnih resursa, pa predstavljaju potencijalno najperspektivnija područja razvoja održivog turizma zasnovanog na prirodnim resursima. Posmatrano iz ugla turizma, raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta može se iskoristiti u svrhe privlačenja turista i razvijanja nove dimenzije turističke ponude. Održivi turizam i očuvanje prirodne sredine zasnivaju se na opšte odgovornom stavu prema zaštiti životne sredine. Jedino održivo korišćenje prirodnih resursa može da obezbedi njihovu dugoročnu raspoloživost, s jedne strane, i razvoj brojnih privrednih grana i delatnosti, s druge strane. Kako razvoj turizma dominantno zavisi od prirodnog resursnog potencijala, to je njihovo očuvanje od presudnog značaja za razvoj turizma.
Stoga je sakupljanje lekovitog i aromatičnog bilja, kao i plantažna proizvodnja, aktivnost u okviru koje se ti principi mogu najefikasnije primeniti. Sakupljanje bilja i šumskih plodova ili divljeg voća u organskoj proizvodnji obavlja se po propisanom postupku sa tačno definisanih područja, dovoljno udaljenih od prometnih puteva i većih industrijskih postrojenja. Značajan deo teritorije Srbije pripada brdsko—planinskom području. Ova područja se odlikuju ekstenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, udaljena su od većih zagađivača i nemaju razvijenu infrastrukturu. Organska proizvodnja lekovitog i aromatičnog bilja u kombinaciji sa sakupljanjem samoniklog bilja i šumskih plodova može biti značajan pravac razvoja porodičnih gazdinstava u ovom području. U planinskim delovima Srbije postoje značajne površine zemljišta koje se duži vremenski period nisu koristile u poljoprivredne svrhe. Na ovakvim parcelama, kao i na planinskim livadama i pašnjacima postoji mogućnost da proizvodnja i sakupljanje lekovitog bilja u organskom režimu proizvodnje započne već u prvoj godini, bez perioda konverzije zemljišta.
Na osnovu koncepta održivog korišćenja resursa lekovitog bilja moguće je razviti turističku ponudu koja bi svojim delovanjem unapredila razvoj ruralnih područja na ovom prostoru. Sa druge strane kada se upravlja održivo, turizam može da donese mnoge prednosti zaštićenim područjima, turističkom sektoru i lokalnoj zajednici i stanovništvu čiji kvalitet života zavisi od održivosti procesa sakupljanja i valorizacije ovog resursa. Integralni pristup upravljanja resursima lekovitog bilja na području opština Prijepolje i Bijelo Polje, pokazuje da je reč o svojevrsnim prirodnim apotekma i riznicama lekovitog bilja. Pod okriljem planina Jadovnik i Bjelasica nalazi se ono najlepše što nam priroda daje. Krase je čiste reke, planinska jezera, najlepši krajolici Srbije I Crne Gore, koje treba u većoj meri iskoristiti I integrisati u turističke programe za posetioce koji žele da zarone u svet lekovitog bilja.
Održivi turizam treba da ima za cilj:
· efikasnu zaštitu destinacijske resursno-atraktivne osnove
· trajno očuvanje destinacijskog socio-kulturnog potencijala
· poboljšanje destinacijske infrastrukture
· osiguranje stalnog rasta životnog standarda
Turistička ponuda
Smeštajne usluge na području opštine Prijepolje:
Program razvoja turizma opstine Prijepolje:
Pešačke staze:
Kategorisana domaćinstva
| Врста | Власник/ Контакт телефон | Место | Структура соба | Број лежаја | Категорија |
|---|---|---|---|---|---|
| Собе у домаћој радиности | Славиша Јањушевић 064/1918253 | Сопотница | 2 x 2 | 4 | ** |
| Апартман "Маслачак" | Десимир Глушчевић 064/1863993 | Камена Гора | Тип студио | 4 | ** |
| Собе у домаћој радиности -"Соко Матовић" | Ирена Матовић 060/4565013 | Јабука | 2 x 1 4 x 2 | 10 | ** |
| Сеоско туристичко домашинство "Конак Бор" | Живко Кијановић 064/1842140 | Камена Гора | 4 x 2 | 8 | ** |
| Сеоско туристичко домашинство "Јела" | Вуко Гачевић 065/6506962 | Јабука | 1 x 2 1 x 3 | 5 | ** |
| Собе у домаћој радиности | Јадранка Батизић 064/9209359 | Брајковац | 1 x 1 1 x 2 | 3 | * |
| Собе у домаћој радиности | Миленка Цаковић 033/711-465 061/168-74-70 | Код Сутона | 1 x 2 | 2 | * |
| Апартман "Бреза" | Стојан Глушчевић 064/4237941 033/781697 | Камена Гора | Тип студио | 4 | * |
| Кућа за одмор "Планинска кућа" | Горан Глушчевић 033/781346 | Камена Гора | 4 x 2 | 8 | * |
| Апартман "Етно кућа" | Милојко Глушчевић 065/5137195 | Камена Гора | 2 x 2 | 4 | ** |
| Кућа за одмор "Бор" | Драгољуб Глушчевић 033/782030 063/7417401 | Камена Гора | 3 x 2 | 6 | ** |
| Сеоско туристичко домашинство Јасмине и Драгољуба Симовића | Драгољуб Симовић 064/1569763 | Камена Гора | 2 x 2 1 x 3 | 7 | * |
| Апартмани „Свичевић" | Јездимир Свичевић 064/2615120 | Милошев До | 4 апартмана | 12 | **** |
Livade sreće
Na osnovu terenskog istraživanja koje sprovode stručnjaci iz Instituta Dr Josif Pančić,, u okviru PORALIST projekta planirano je definisanje turističkih ruta Livade sreće, kako na području Prijepolja tako i na teritoriji Bijelog Polja, koje će ljubiteljima prirode i odmora u očuvanom prirodnom okruženju, pružiti priliku da uživaju u netaknutoj prirodi, sakupljaju lekovito bilje i saznaju sve zanimljivosti u vezi sa bogatstvima ovog područja.
Malobrojni su primeri valorizacije prirodnih bogatstava u funkciji razvoja turizma, ali ih ima i u poslednje vreme sve je više manifestacija i inicijativa koje tragetiraju ovu oblast. Jedna od njih je manifestacija ’’Lekovitim stazama Valjevskih planina’’, koja od 2000. godine okuplja ljubitelje prirode, lekovitog i jestivog šumskog bilja i šumskih plodova. Cilj manifestacije jeste edukacija o raspoznavanju, pravilnom sakupljanju i korišćenju bilja i šumskih plodova sa posebnim akcentom na njihovu primenu u kulinarstvu. Za sakupljanje bilja odabran je teren uz Crnu Reku, čiji je veći deo pod zaštitom države. Učesnici imaju priliku da na licu mesta, uz pomoć determinatora i vodiča, na terenu dobiju potrebno znanje i sve to pokažu ostalim gostima. Najuspešniji berači, ali i kulinari, dobijaju nagrade.